• Latest

Летово Путин може да нападне уште една земја

May 18, 2024

САД одбија да учествуваат во ревизијата на ОН за човековите права

November 7, 2025
Мирослав Јовановиќ - Слободен печат, панел „Уставни измени - Исток или запад“, 29 јуни, 2023
фото: Д. Муратов

Каде го загубивме чувството за срам?

November 7, 2025

Данска планира да воведе минимална возраст за користење социјални мрежи

November 7, 2025
Кривичен суд - Скопје

Притвор за четири лица осомничени за поткуп во врска со ИПАРД програмата

November 7, 2025
Фридрих Мерц (фото извор: Wikimedia)

Мерц најави милијарди за фондот за тропските шуми на КОП30

November 7, 2025

Извештај за проширување: Што е следно за земјите кандидати за членство во ЕУ

November 7, 2025
Фото: Скриншот

Собранието констатира нови мандати за тројца пратеници

November 7, 2025
Zohran Mamdani
Source> Wikimedia commons

Мамдани со поддршка од двајца милијардери – наспроти десетици зад Куомо

November 7, 2025
Фото: wikimedia commons

Ништо од бизнисот: Ганвор Груп ја повлекува понудата за подружниците на Лукоил откако САД ја нарече компанијата „руска марионета“

November 7, 2025
Скриншот од видео на Canal 26

Кремљ ги вклучува окупираните делови од Украина во рускиот Јужен воен округ, во услови на обновен мобилизациски притисок

November 7, 2025
CivilMedia
  • ДОМА
  • ВЕСТИ
  • ПОЛИТИКА
  • ИЗБОРИ
  • ОПШТЕСТВО
  • СЛОБОДНА ЗОНА
  • АНАЛИЗИ
  • РЕГИОН
  • СВЕТ
  • ВОЈНА ВО УКРАИНА
No Result
View All Result
  • ДОМА
  • ВЕСТИ
  • ПОЛИТИКА
  • ИЗБОРИ
  • ОПШТЕСТВО
  • СЛОБОДНА ЗОНА
  • АНАЛИЗИ
  • РЕГИОН
  • СВЕТ
  • ВОЈНА ВО УКРАИНА
No Result
View All Result
CivilMedia
No Result
View All Result
Home КОНФЛИКТИ

Летово Путин може да нападне уште една земја

Сосема е можно Русија да ја нападне Грузија ова лето. Затоа што Путин сака да напаѓа други земји за време на Олимпијадата. А во Грузија веќе се повторува она што се случи во Украина во 2014 година.

May 18, 2024 18:17
in АНАЛИЗИ, КОНФЛИКТИ, СВЕТ, ТОП 5
Share on FacebookShare on Twitter

ЕВГЕНИЈ ДАЈНОВ

Се ближи уште една Олимпијада и вообичаеното прашање е во главата на Владимир Путин: кого да нападне овој пат, додека светот е фокусиран на натпреварите во Париз?

За време на Летните олимписки игри 2008 година, руската армија ја нападна Грузија. Набргу по Зимските олимписки игри 2014 година, московската чизма зачекори во Источна Украина и Крим. И веднаш по завршувањето на Зимските олимписки игри 2022 година, руската армија започна целосна војна со цел конечно да ги уништи Украина и украинската нација.

КОЈ Е СЛЕДЕН ОВА ЛЕТО? Тоа нема да биде членка на НАТО, која засега ги исклучува балтичките републики, Полска, Романија и Бугарија. Ерменија е во кома и нема потреба да се форсираат работите таму. Тоа би можело да го преземе некоја поранешна советска република што завршува на -стан, но тоа е малку веројатно, со оглед на тоа што Турција е зад повеќето од нив, а Кина е зад Казахстан.

Се чини дека целта ќе биде Грузија и овој пат. Веќе има повторување на сценариото „Јанукович“ спроведено во Украина во зимата 2014 година.

Да се ​​потсетиме. Во 2010 година, Украина потпиша договор со ЕУ за предвремено членство. Меѓутоа, кога стана збор за конечното потпишување на почетокот на преговорите, на 21 ноември 2013 година, прорускиот претседател Јанукович најави дека нема да потпише ништо од тоа. Напротив, тој ќе преземе чекори да биде вклучен во Евроазиската унија, тогаш создадена под покровителство на Москва. Она што следеше беше национално украинско востание, кое стана познато како Евромајдан. Јанукович побегна во Русија, а на крајот на април 2014 година „зелените луѓе“ – руски воени единици без знаци за идентификација – ја нападнаа Украина. Зимските олимписки игри во Сочи завршија на 23 февруари.

Карактеристично за оваа ситуација е непромисленото однесување на Јанукович, кој цело време се однесува со намерна и сè поголема ароганција, чија цел е да предизвика бунт за него да го задуши. И на тој начин на Украинците им ја прекина европската аспирација за 10-15 години. На крајот Украинците се покажаа посилни, но дадоа повеќе од 100 жртви.

КАКО ГРУЗИЈА ЛИЧИ НА УКРАИНА Точно истото сценарио во моментов се одвива во Грузија. Амбицијата на земјата да стане членка на ЕУ е толку силна што е запишана во Уставот; над 80 отсто од Грузијците го поддржуваат ова членство. Меѓутоа, земјата ја води руска агентура која нема намера да го следи курсот кон Европа. Напротив, амбицијата – како во времето на Јанукович – е Грузија да го врати статусот на вазал на Москва.

Провокацијата овој пат не доаѓа од директно свртување кон Евроазиската унија, туку од воведувањето на Закон за странски агенти во парламентот. Тоа е копија на тоа руско законодавство што се користи за да се уништи секое несогласување.

Првично, власта беше исплашена од протестите и го повлече законот. Сепак, тој потоа повторно го увезе, во порадикална верзија – заменувајќи го терминот „странски агент“ со „агент на странска држава“. Такви „агенти“ се сите организации, првенствено невладини организации и медиуми, кои добиваат западно финансирање, вкл. од претпристапните фондови на ЕУ. На овој начин властите во Грузија де факто ја прогласуваат ЕУ за збир на „странски земји“. Очигледно е дека чекорот кон формулацијата на Путин „непријателски земји“ не е воопшто голем.

Следеа тринеделни протести во главниот град Тбилиси. Луѓето одбиваат да ги напуштат улиците и плоштадите додека парламентарците продолжуваат да го гласаат својот закон (во Грузија имаат не два, туку три гласа за секој закон). Состојбата постојано ескалира поради постапките и реториката на властите. Целта е, очигледно, како и кај Јанукович: да се предизвика востание што треба да биде задушено.

Овој пат, сепак, Путин најверојатно нема да ги остави работите во рацете на неговите локални агенти. Меѓутоа, во 2014 година, Јанукович не успеа да се справи со Украинците и, и покрај последователната руска инвазија, земјата остро се изјасни како „прозападна“. Овој пат Путин најверојатно ќе игра на сигурно. Во моментот кога ќе се разгори ситуацијата во Грузија, тој ќе може да ја доведе својата војска, најверојатно „одговарајќи“ (како во случајот со Унгарија во 1956 година и Чехословачка во 1968 година) на „барањето на владата за братска помош против странски агенти и западни провокации“.

Ова е веројатното сценарио. Знаејќи го темпераментот на Путин, тоа е сосема можно. Толку е можно што вистинското прашање е:дали Путин ќе има трпение да чека до Олимпијадата во Париз, која не започнува до 26 јули?


Преземено од ГЛОБУС МАГАЗИН

Share33Tweet21Send

НАЈЧИТАНИ 5

  • Љубомир Костовски (фото: Б. Јордановска / ЦИВИЛ)

    Избори во кои на Кочани му избраа градоначалник

    190 shares
    Share 76 Tweet 48
  • (ФОТО) Како ќе изгледа документот за идентификацискиот број за граѓаните на „Отворен Балкан“

    113 shares
    Share 45 Tweet 28
  • Блиската врска со Путин на коосновачот на Гунвор – купувачот на странските подружниците на Лукоил

    103 shares
    Share 41 Tweet 26
  • Од Русија со „братска љубов“: Срцепарателните изјави на Песков  во македонските медиуми

    100 shares
    Share 40 Tweet 25
  • „Метеж во Москва“ – Украина погоди критичен воен систем за гориво во близина на руската престолнина

    98 shares
    Share 39 Tweet 25
CivilMedia

СЛОБОДНО.НЕЗАВИСНО.ОТВОРЕНО

  • ЗА НАС
  • ИМПРЕСУМ
  • КОНТАКТ
  • АВТОРСКИ ПРАВА
  • Политика на приватност
  • МАРКЕТИНГ

Следете нè

No Result
View All Result
  • ДОМА
  • ВЕСТИ
  • ПОЛИТИКА
  • СЛОБОДНА ЗОНА
  • АНАЛИЗИ
  • РЕГИОН
  • СВЕТ
  • ВОЈНА ВО УКРАИНА
  • ДЕЗИНФО
  • ФОРУМ
  • ГРАЃАНСКА АКЦИЈА
  • МАРКЕТИНГ
  • ИМПРЕСУМ