• Latest

Бинас

May 10, 2021

Јазот меѓу проевропската фасада и националистичката реторика на власта

June 7, 2026

Хроника на недовршените процеси, скандалите и ерозијата: Анализи и истражувања што не застаруваат

June 7, 2026
Проф. д-р Оливер Андонов (фото: А. Мехмети/ЦИВИЛ)

Партизаните, идентитетот и ЕУ

June 7, 2026

ТЕЦ Неготино, мазутот и обвиненијата: Што велат официјалните податоци?

June 6, 2026

Путиновата споредба на Зеленски со Рамбо е признание на немоќ и страв

June 6, 2026

Кабинетот на Мицкоски молчи за транзитот на советски ракетни системи вредни 11 милиони евра од Словачка до Уганда во 2025 година

June 5, 2026

Лудачкиот одговор на Путин по отвореното писмо од Зеленски

June 5, 2026
Претседателот на Украина, Володимир Зеленски, 8 мај 2026 (фото извор: Кабинет на Претседателот на Украина)

ДРАМАТИЧЕН ДИПЛОМАТСКИ ПОТЕГ: Зеленски упати ултиматум и мировна понуда до Путин

June 5, 2026

На кои листи ќе нѐ има?

June 4, 2026
Фото: Zakie Andiko Ramadhani / vecteezy.com

Кој ќе ја плати цената за истрагата „Мазут“: Осомничените една година под мерки, без утврден криминал

June 4, 2026
CivilMedia
  • ДОМА
  • ВЕСТИ
  • ПОЛИТИКА
  • ИЗБОРИ
  • ОПШТЕСТВО
  • СЛОБОДНА ЗОНА
  • АНАЛИЗИ
  • РЕГИОН
  • СВЕТ
  • ВОЈНА ВО УКРАИНА
No Result
View All Result
  • ДОМА
  • ВЕСТИ
  • ПОЛИТИКА
  • ИЗБОРИ
  • ОПШТЕСТВО
  • СЛОБОДНА ЗОНА
  • АНАЛИЗИ
  • РЕГИОН
  • СВЕТ
  • ВОЈНА ВО УКРАИНА
No Result
View All Result
CivilMedia
No Result
View All Result
Home МУЛТИКУЛТУРА

Бинас

May 10, 2021 12:45
in МУЛТИКУЛТУРА, ОПШТЕСТВО, СЛОБОДНА ЗОНА, ТОП 5
Share on FacebookShare on Twitter

пишува: ЈАНЕ ЃОРЃИОСКИ

Секогаш седеа на последните клупи. Мазес и Бинас на таа во средниот ред, а Саме и Алајдин на таа до прозорите.

Така си ги знаевме Мазес и Бинас, и Саме и Алајдин, во тандем, неразделни. А беа толку различни. Саме беше високо момче со изразито сини очи и продорен поглед, Алајдин беше понизок и ја имаше најшироката насмевка која може да ја замислите. Учевме заедно четири години. Со Мазес и Бинас во тие четири години не се сеќавам да прозборевме ниту збор. Едноставно не умеев, не знаев како да зборнам со Мазес и Бинас, никој освен Саме и Аладин, не им зборуваше. Но, често знаевме да си пратиме по некоја насмевка, посебно со Мазес. Од Бинас ми беше малку страв. Делуваше доста зрело. Поседуваше некој строг, учителски поглед и бев убеден дека е неколку години постара од нас. Мазес од друга страна беше разиграниот лик во тандемот, која и тоа како знаеше да ги носи долгите егзотични фустани кои за тоа време беа доста карактеристични и необични. Бевме четиринаесет годишни клукајдрвци. Филмовите со Касандра и Ранду беа после 10 години, но грациозноста на Мазес не можеше да не се забележи.

На големите одмори помеѓу третиот и четвртиот час, додека сите излегувавме со трчање во дворот на училиштето, никогаш не можев да ги забележам тандемите од последните клупи. Еднаш си ја заборавив кифлата со мармалад во училишната ташна, па морав да се вратам да ја земам. Саме седеше на неговото место, на сиот глас пееше некоја ромска песна и со рацете тропаше на клупата небаре е тарабука. Јес дека и јас до петто одделение одев во училишниот хор, од каде во шесто прекрасната наставничка Зуљамица која го водеше хорот љубезно ме замоли повеќе да не доаѓам, но и покрај моето крекање, отприлика знаев што е добар глас и ритмика кога ќе чујам. Ова што го имаше Саме во неговото грло беше нешто што не мораше да се има никакви мелодични предиспозиции да се препознае дека е прекрасно.

Застанав скаменет и слушав. Саме ме забележа по неколку моменти и престана да пее.

– Саме, продолжи да пееш, изустив.

Овој молчи.

– Саме продолжи да пееш жити сè не се прави педерче!, низ смеа му се здадов.

Тогаш на тие години ако некој ти рече педерче, сурат, или не знам како погрдно беа зборови за искажување на блискост. Саме срамежливо се насмеа и р’сна да пее, пеев (читај завивав и јас), додека пред таблата Мазес и Бинас играа со високо кренати раце. По некоја минута рокна училишното ѕвоно. Јас по грд звук не памтам дека некогаш сум слушнал. Во моментот Саме престана да пее, другиве застанаа околу пампурот да стават некое дрвце, јас се прибрав до клупата и гризев од кифлата.

По неколку денови Саме ми пријде и ме покани да појдам кај него дома да слушаме музика.

– Имам стерео касетофон од оние големите и куп касети, мајка ми ми ги испраќа од Австрија, рече Саме и додаде дека ќе ме чека утредента пред касарната во десет сабајле.

Појдов. Не знам зошто, но не кажав на никој од другарите дека ќе одам кај Саме да слушаме музика.

Живееше покрај каналот на Дабничка река, во една многу скромна куќа со две соби.

Живееше со баба му,

Не знам зошто се зачудив, но во куќата беше многу чисто. Имаше купишта касети. Слушавме Мајкл Џексон и игравме (плеткавме) мун-волкинг до премаленост. Дојде и Алајдин со онаа негова широка насмевка, беше поинаков – поинаку весел. Ме гушна силно. Не знам зошто. Потоа дојде и Мазес. Носеше еден од оние нејзини долги фустани. Не знам зошто но не сакав да си признам дека беше убава. Игравме дури не се стемни. Ако сакаш преспиј тука не е проблем ми рече Саме. Се заблагодарив и тргнав накај дома.

Се сеќавам дека по пат накај дома си пеев, се смеев и потскокнував како удрен. Тоа беше еден од најпосебните денови во мојот детски живот, а јас за таа дружба не кажав ни дома, ни на другарите, па ни на Саме и на Алајдин не им кажав дека преубаво си поминав.

Утредента, на училиште се однесувавме како никому-ништо, како и пред тоа, како да не ни се случил најубавиот ден, како да не игравме до премаленост, како да не забележував колку е убава Мазес.

Не знам зошто, но никогаш повеќе не појдов кај Саме да слушаме музика.

Не се сеќавам дека беа на прославата на полуматура во Мотелот кај вештачкото езеро. Се сеќавам дека ми купија бели шпиц чевли, и сина јакна со необично големи набори на ракавите. Моника беше екстравагантна како и секогаш, носеше уметнички црн шешир, стилски шалвари, доколенки и лаковани црни чевли. Наташа беше убава како секогаш. Јаково нешто мрчеше. Навистина не се сеќавам дали беа тука Саме, Алајдин, Мазес и Бинас на полуматурската забава.

Сега знам зошто никому не кажав дека ќе одам дома кај моите соученици Роми. Сега знам и зошто се зачудив што скромниот дом на Саме беше толку чист, знам и зошто беше поинаку весел Алајдин и зошто силно се гушнавме. Сега знам зошто повеќе никогаш не се дружевме како тој ден.

Знаев и тогаш.

По десетина години сосем случајно в чаршија ја видов Бинас. изгледаше исто како пред десет години – висока и стројна, беше со повозрасна госпоѓа.

– Еј Бинас, здраво како си?, ѝ пријдов.

– Ме позна, подзастана.

– Еве Јане, со мајка ми. Купуваме чевли, бели, хахаха… како тие што ги носеше ти на полуматурска. Ќе се мажам в петок.

Се смеевме на цел глас.

– Со среќа Бинас, баш ме израдува! Како се другарите?

– Мазес е мажена во Неготино, Алајдин со брат му сечат дрва со количето, а Саме е кај мајка му во Австрија. Има снимено касета.

– Да ги поздравиш многу, ако имате контакт. Ептен ми е ќеф дека се видовме, ѝ реков на заминување.

– И мене, возврати Бинас.

Тоа беше првпат да скршиме лаф-муабет со Бинас, а учевме заедно цели четири години.

Никогаш нема да си простам што не се сеќавам дали беа на полуматурската забава.

*

Ова се вистински имиња. Ако случајно ја прочитаат оваа полуфикција, нека ми пишат, можеби ќе ја раскажеме вистинската приказна.

Приказната која сите одбиваме да ја раскажеме.

 


НАПРАВИ РАЗЛИКА: ПОЧИТУВАЈ ГИ РАЗЛИЧНОСТИТЕ

Creative Commons 4.0

Текстот е личен став на Авторот.

ShareTweetSend
CivilMedia

СЛОБОДНО.НЕЗАВИСНО.ОТВОРЕНО

  • ЗА НАС
  • ИМПРЕСУМ
  • КОНТАКТ
  • АВТОРСКИ ПРАВА
  • Политика на приватност
  • МАРКЕТИНГ

Следете нè

No Result
View All Result
  • ДОМА
  • ВЕСТИ
  • ПОЛИТИКА
  • СЛОБОДНА ЗОНА
  • АНАЛИЗИ
  • РЕГИОН
  • СВЕТ
  • ВОЈНА ВО УКРАИНА
  • ДЕЗИНФО
  • ФОРУМ
  • ГРАЃАНСКА АКЦИЈА
  • МАРКЕТИНГ
  • ИМПРЕСУМ