• Latest

Историја на српските недавања

March 27, 2023
Gaza under attack, September 2025
Source> IMEMC

Газа ризикува да се лизне во смртоносна неизвесност на „нема војна, нема мир“

October 31, 2025

Бруталната граѓанска војна во Судан – што се случи во Ел Фашер?

October 31, 2025

Едно ливче – еден глас: Како се гарантира фер изборен процес

October 31, 2025
Фото: Фејсбук на Данела Арсовска

Условна казна затвор од две години за нападот врз Арсовска во Чаир, обвинетиот Нурадини покажа каење

October 31, 2025
Скриншот од видео на CBS News

Трамп го ограничи приемот на бегалци на рекордно ниско ниво – приоритет им даде на белите Јужноафриканци

October 31, 2025

По протестите со говор на омраза, Црна Гора воведе визи за турските државјани и построги имиграциски правила

October 31, 2025

Изборен молк: Период на тишина пред граѓанскиот избор

October 31, 2025
Скриншот од видео на 10 News

Поранешен австралиски политичар осуден на повеќе од пет години затвор за сексуални злосторства

October 31, 2025

Притвор за тетовец кој се заканувал со убиство на жена и партиски функционери на Фејсбук

October 31, 2025

Во вториот круг од изборите право на глас имаат 1 013 375 граѓани, за гласање пријавени 4 826 болни

October 31, 2025
CivilMedia
  • ДОМА
  • ВЕСТИ
  • ПОЛИТИКА
  • ИЗБОРИ
  • ОПШТЕСТВО
  • СЛОБОДНА ЗОНА
  • АНАЛИЗИ
  • РЕГИОН
  • СВЕТ
  • ВОЈНА ВО УКРАИНА
No Result
View All Result
  • ДОМА
  • ВЕСТИ
  • ПОЛИТИКА
  • ИЗБОРИ
  • ОПШТЕСТВО
  • СЛОБОДНА ЗОНА
  • АНАЛИЗИ
  • РЕГИОН
  • СВЕТ
  • ВОЈНА ВО УКРАИНА
No Result
View All Result
CivilMedia
No Result
View All Result
Home СЛОБОДНА ЗОНА

Историја на српските недавања

March 27, 2023 07:30
in РЕГИОН, СЛОБОДНА ЗОНА, ТОП 5
Share on FacebookShare on Twitter

СВЕТИСЛАВ БАСАРА

Долга е историјата на српски „недавања“. Да почнеме со Хајдук Вељко, кој навлезе во епската поезија, а со тоа и во историјата, со борбениот крик „Глава давам, Краина не ја давам“. Како заврши тоа „недавање“? Лошо! На крајот Вељко даде и глава и Краина. Главата засекогаш, Краина привремено.

Ненаучената лекција од неуспехот на Вељко е: границите може да се „вратат“, главите не можат да се вратат. За да се дојде до тоа, подоцнежните, да ги наречеме софистицирани српски бандити, ја сфатија мизеријата, па и тие не дадоа граници, туку лежерно даваа туѓи глави.

Малку се српските херои (и владетели) кои беа спремни – во ситуации кога нешто не треба да се даде – беа подготвени да ја дадат главата. Пред „легијата на старци“ на Ковачевиќ, беше забележан само случајот со принцот Ѓорѓе Караѓорѓевиќ, кој откако Австро-Унгарија ја анектираше Босна – собра критична маса од 5.000-6.000 дајхарди на сегашниот Плоштад на Републиката и побара оружје за маршот на Виена.

Трезвениот дел од кралското семејство куќа и владата се намачија некако да ја смират ситуацијата и воинствениот принц, кој – за разлика од денешните предавници – беше смртно сериозен и цврсто решен да ги скрши конците на Австрија, дури и по цена, како Хајдук Вељко, да ја даде и својата глава и Србија.

Можеби ќе се запрашате зошто принцот не сакал да ја даде Босна, територија која не била ниту дел од кралството на Душан. Ех, зошто? Затоа што таму живееле многу Срби. И Австро-Унгарија немаше никаков легитимитет да ја припои Босна и Херцеговина, но имаше многу повеќе коњанички дивизии (сѐ уште немаше тенковски дивизии) од Србија, па заради мирот во европската куќа, т.н. големи сили, меѓу нив и Русија, одлучи Босна и Херцеговина да ѝ припадне на К.у.К. монархијата.

Тоа не значи дека патриотскиот Белград се откажа од идејата „да не ја даде Босна“. Тој не се откажал до ден денес. Во 1990-тите, војната за анексија на Босна и Херцеговина започна по идеја на Добрица Ќосиќ, карикатура на принцот Ѓорѓе, која заврши како Хајдук Вељко недавајќи ја Краина – губење на многу глави, давање на Босна и, во крајна линија, бомбардирањето на Србија. Така одлучија големите сили. Меѓу нив е и Русија.

Веднаш по Втората светска војна, на ова одбивање му претходеше уште едно одбивање, овој пат Трст. Имаше некаква логика во идејата да не се даде Босна – барем таа беше населена со Срби – и она што ги натера белградските противници да не го дадат Трст неколку години, никогаш нема да биде јасно. Дотолку повеќе што Трст – ако успееше предавањето – немаше да ѝ припадне на Србија, туку на Хрватска.

Во тие години, низ Белград одеа поворки демонстранти – знам по слушање, не сум бил роден тогаш – кои извикуваа „Пела џукела“ и „Трст е наш“. (Пела, ми се чини, беше италијанскиот премиер.) Епилог: „нашиот Трст“ ѝ припадна на Италија, а недавањето чинеше многу глави (главно српски).

Одлуката Трст да ѝ припадне на Италија ја донесоа, ако воопшто тоа го кажеме, големите сили, па после со години недавачите, демонстрантите и нивните потомци одеа во Трст со ноќен воз за да купат шушкави палта и фармерки и – подоцна – кафе.


Преземено со дозвола од КУРИР.РС

Print Friendly, PDF & Email
Tags: историјаКосовонационализамСрбијаТеритории
Share33Tweet21Send

НАЈЧИТАНИ 5

  • Лукоил ја прифати понудата на Ганвор Груп за купување на меѓународните средства, ќе добие ли македонската подружница нов газда?

    147 shares
    Share 59 Tweet 37
  • Деца и училишни ресурси како алатка за кампања во Пробиштип!

    139 shares
    Share 56 Tweet 35
  • Лукоил ги продава своите филијали во странство по санкциите на САД, македонската подружница сé уште молчи за прашањата на ЦИВИЛ

    112 shares
    Share 45 Tweet 28
  • Изборите и коалицијата: ВЛЕН му го залула чунот на Мицкоски

    110 shares
    Share 44 Tweet 28
  • Косовски пратеник удри граѓанин со бокс оти го нарече „лажго“ – инцидент во центарот на Приштина!

    103 shares
    Share 41 Tweet 26
CivilMedia

СЛОБОДНО.НЕЗАВИСНО.ОТВОРЕНО

  • ЗА НАС
  • ИМПРЕСУМ
  • КОНТАКТ
  • АВТОРСКИ ПРАВА
  • Политика на приватност
  • МАРКЕТИНГ

Следете нè

No Result
View All Result
  • ДОМА
  • ВЕСТИ
  • ПОЛИТИКА
  • СЛОБОДНА ЗОНА
  • АНАЛИЗИ
  • РЕГИОН
  • СВЕТ
  • ВОЈНА ВО УКРАИНА
  • ДЕЗИНФО
  • ФОРУМ
  • ГРАЃАНСКА АКЦИЈА
  • МАРКЕТИНГ
  • ИМПРЕСУМ